ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC ...

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

INSTITUCIJA:
ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:
Dr Jasmina Nikolić, direktorka Istorijskog arhiva Požarevac

AUTOR I UREDNIK PORTALA:
Dr Jasmina Nikolić

TEHNIČKI UREDNIK:
Aleksandra Bogdanović

 

AUTORI:
Dr Jasmina Nikolić
Dr Dragana Miloradović
Nataša Milošević Dulić
MIrjana Stepanović

POČETAK
1.10.2021.

STATUS:
U toku
___________________________

KONTAKT PODACI:
ISTORIJSKI ARHIV POŽAREVAC
DR VOJE DULIĆA 10
12000 POŽAREVAC
REPUBLIKA SRBIJA
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

ARHIVALIJA MESECA – OKTOBAR 2023.

  

  

U ČAST DANA OSLOBOĐENjA GRADA
POŽAREVCA – HRABRIM ŽENAMA
1918. GODINE

 

Po oslobođenju grada, 15. oktobra 1918, članice Kola srpskih sestara su na veličanstven način dočekale oslobodioce – svilenom izvezenom zastavom. O njihovoj tajnoj akciji ostala je priča zabeležena u Vardaru, zvaničnom glasilu Kola:

„Jednog dana 1916. g. G-đa Olga D-ra Manojlovića, redovna članica „Kola“, verujući, kao i svi iskreni i rodoljubivi Srbi u srećnu zvezdu i junaštvo našeg naroda kao i sigurnu pobedu srpske ponosne vojske, saopšti g-đci D-r Soji Lješevićki lekaru ideju za izradu zastave, sa kojom bi dočekale našu dičnu, pobedonosnu vojsku kad se kući bude vratila. G-đca Lješevićka, kći uvaženog starine Avrama Lješevića, sveštenika, koji je u to vreme bio interniran u Bugarskoj, i Jelisavete Lješevićke upravne članice „Kola“, svesrdno prihvati tu ideju Manojlovićkinu, pa čak pristane da se zastava radi u kući njenih roditelja, pa i da finansira, samo sve, razume se u najvećoj tajnosti.“

Zastava je rađena na plavom atlasu, zlatnim vezom, a motivi su bili sve savezničke zastave sa grbom Kraljevine Jugoslavije na vrhu, uokviren vencem od lišća sa cvetom lipe, vezanim trobojkom. Ovaj deo veza poveren je članicama Kola i odličnim veziljama svilom, „g-đi Mari Vase Matića i njenoj sestri g-đci Anki Cvetkovićevoj“, slikarski deo „g-đi Kosi D-r Jaše Lukića“ lekara, počasnoj članici „Kola“ i njenoj sestri g-đci Mici Katićevoj sada g-đi Branka Đurića, inženjera“. Za izradu lovorovog venca sa palmom na drugoj strani zastave, u zlatu, zamoljena je „g-đica Draginja Mihajlovićeva, odlična vezilja zlatom“.

Trobojka za zastavu izrađena je od moare svile, pri čemu je jedna boja iste naručena u Pančevu i preneo ju je nemački građanin, druga u Beču, a doneo ju je austrijski oficir zajedno sa svilom za vez venca oko zastave. Boje za slikanje dopremio je jedan Bugarin, koji nije imao mnogo simpatija za srpski narod, tako da su u izradi zastave pomogli praktično ratni neprijatelji Srbije, ne znajući koju svrhu pomažu.

Držač za zastavu sa motivom lipe, u duborezu je radila u svojoj kući g-đica Ana Cvetković. Petnaest dana pred dolazak pobedonosne srpske vojske, na traci zastave je izvezeno „1914-1918“ i bila je predata oslobodiocima 16. oktobra 1918, prilikom njihovog ulaska u oslobođeni Požarevac.
Priča o ovom izuzetnom događaju i tajnoj akciji članica Kola srpskih sestara zabeležena je u zvaničnom glasilu Kola - časopisu Vardar, 1921. godine. Uz tekst navedena je i beleška da se „Zastava oslobodiocima“ čuva u Vojnom muzeju u Beogradu.

Želeli smo da podsetimo na doprinos žena koje su svojom izuzetnom hrabrom akcijom, već tokom okupacije u Prvom svetskom ratu, spremale veličanstven doček oslobodiocima.

Fotografija: Članice Kola srpskih sestara sa izvezenom Zastavom oslobodiocima,
u Požarevcu, 16. oktobra 1918. godine
Istorijski arhiv Požarevac, Zbirka digitalnih medija 2005- , Digitalna zbirka Krstić.

Odabrala: dr Dragana Miloradović, arhivski savetnik